Pismo bivšem: “Nadam se da si dobro, ali i da se nikada više nećemo sresti!”

Ostalo
Podijelite sa prijateljima!!!

Prošla je godina dana otkad smo zadnji put razgovarali. Tada sam zadnji put mogla razmišljati o tebi, bez da osetim bol u stomaku.

U novoj sam vezi, boljoj vezi. On me podseća na tebe. Podseća me da je on sve ono što ti nisi. On je strastven, strpljiv i pun razumevanja. Stalo mu je do mene. Pokazuje interes za moje sestre, želi večerati s mojim roditeljima. Ne pokušava me držati podalje od svojih prijatelja, ne ismejava one važne delove moje ličnosti. On želi biti deo mog života i želi sa mnom stvoriti zajednički.

Sećam se kako sam oko tebe hodala kao po staklu. I kad sam se najviše trudila udovoljiti ti, nije nikada bilo dovoljno. Uvek sam, prema tebi, nešto mogla napraviti drugačije, bolje. Mogla sam biti mršavija, manje uključena u svoju veru, manje „ukorenjena“ u naš odnos.

Ne mislim da si loša osoba, ali nisi bio prava osoba za mene. Dragi Bog zna da ja nisam bila prava osoba za tebe, no to me nije sprečilo u mojim pokušajima da to postanem. Bili smo otrovni jedno za drugo, znam to sada. I iako se nadam da ću te jednog dana u potpunosti zaboraviti, jasno mi je da je turbulentna godina iza nas bila najbolje što nam se moglo dogoditi. Svi dobri i svi loši dani- sve je to bila jedna velika lekcija.

Možda sam platila visoku cenu, ali zbog tebe sam naučila toliko toga da slobodno mogu reći da je svaka moja prolivena suza imala smisla.

Mislim da sam te sada u potpunosti izbrisala iz svog života. Zablokirala sam te, uklonila. Ne mrzim te, jer gde ima mržnje, ima i strasti. Ono što ja osećam zove se ravnodušnost. Ne zanima me kako ti je na poslu, kako provodiš svoje noći. Prestala sam se pitati hoću li ikada naleteti na tebe u gradu, a sve tvoje „najdraže stvari“ postale su samo stvari.

Pitaš se koji je smisao onda ovoga? Iako sam ravnodušna prema tebi, nisam ravnodušna prema onome što si mi učinio. Još uvek osećam posledice te turbulentne godine, gorak okus toksične veze koju smo imali. I iako otrov više ne kola mojim venama, nemile nuspojave se, ipak, ponekad pojave. Nesigurnost i nepoverenje. Strah od odbacivanja, strah da će me i on zameniti nekom boljom.

Ali, znaš šta pomaže u takvim situacijama? Spoznaja da je moj novi partner, ujedno i moj prijatelj. Zapravo, on je to već duže vreme. Mislim da je prijateljstvo karika koja je nama nedostajala. Prijatelji ne osuđuju, nisu sebični. Oni žele jedno drugome najbolje. Ti si hteo najbolje za sebe i pritom si mi jasno dao do znanja da pod time ne podrazumevaš mene. Ali, zavlačio si me.

Naterao si me da poverujem u našu bajku i da je ista moguća ako budem činila ono što želiš. Ako se odreknem svojih verovanja, ako zanemarim svoju porodicu, ako tebe stavim na vrh liste svih mojih prioriteta. Jesmo li se voleli? Na naš, pomalo poremećeni, način- jesmo. No, to nije bila prava ljubav. Prava ljubav poznaje žrtvu. Prava ljubav misli na drugu stranu.

Dobre stvari stižu onima koji čekaju. Drago mi je što sam čekala, što sam poverovala vlastitoj intuiciji. Drago mi je da nisam sledila snove koji nikada nisu bili moji. Nadam se da si sretan, da si dobro, ali nadam se, jednako tako, da se više nikada nećemo sresti.

izvor zenskikutak.rs

loading...

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *