Kad god me put nanese negde na potezu od Vardara do Triglava, slušam o toj zemlji Arkadiji, državi sa 7 suseda, 6 republika, 5 naroda, 4 jezika, 3 vere, 2 pisma i jednom partijom.
Svi o njoj pričaju nostalgično, sa setom, puni pijeteta prema njenom društvenom uređenju, pravnom sistemu, armijom, besplatnim zdravstvom i školstvom, bratstvom i jedinstvom. Svi su složni, ili barem većina, da je Arkadija bila bolje mesto za život nego što je to danas bilo koja od država nastalih njenom smrću.
Ipak, nikad mi niko nije odgovorio na pitanje, ako je u njoj život bio tako dobar, zašto se onda ta država raspala, u krvavom građanskom ratu?Kažu, bolje se živelo u Titovo vreme. Dakle, ako je “Titovo vreme” period od 1945. – e do 1980. – e, hajde da ga na brzinu prelistamo, možda ćemo tako ja i meni slični (koji ne mislimo tako) naći dokaz vašoj tvrdnji o boljem životu u Titovo vreme. Dakle, prvo beše period od 1945. – e do 1948. – e, period tvrdog komunizma, gušenja slobodne reči, i nacionalizacije.
Ako među zagovornicima tvrdnje da se u Titovo vreme živelo bolje ima podstanara, na njih se ovo ne odnosi. Za sve vas ostale, molim, zamislite sada kako se u vaš stan useljava neko nepoznat, uzurpira vam dnevnu sobu, a vaše kupatilo od danas je zajedničko. Da, i auto vam je oduzet. I jedan televizor. Potom, period od 1948. – e do Staljinove smrti. Masovna paranoja da će nas SSSR napasti praćena je, često, nestašicom osnovnih životnih namirnica. U to vreme, završeno je potpuno uništavanje privatnog sektora.
Elem, vi koji kažete da se u Titovo vreme živelo bolje, a koji danas imate svoj privatni biznis, sada zamislite kako ste upravo ostali bez njega. I bez ikakve nadoknade za to. I da ste još proglašeni narodnim neprijateljem. Krajem ‘50 – ih dolazi do masovnog odliva mahom nekvalifikovane radne snage u Zapadnu Evropu. Na desetine hiljada nezaposlenih odlazi trbuhom za kruhom van granica te divne zemlje, jer u njoj nije bilo posla za njih. Tito, u čije vreme se, kažete, živelo bolje, im je velikodušno podelio pasoše, da lakše odu.
